OCJENA: 8

Haruki Murakami je japanski pisac koji je jedan od najdrazih mom prijatelju, i zbog toga, po njegovoj preporuci sam kupila ovu knjigu na zadnjem Sarajevskom sajmu, i nisam se pokajala.

Pricu prica covjek koji opisuje svoj studentski zivot, i djevojku koja je na njega uticala i koju ne zaboravlja citav zivot. Opisuje njihov odnos, druge djevojke koje su se desile u njegovom zivotu, i rasplet, koji se nikako ne ocekuje.

Za knjigu slobodnu mogu reci da je odlicna, u smislu da se ne moze ispustiti iz ruku, da radnja itekako postoji, da je zanimljiva, ali…kod mene uvijek postoji ali.

Sve ono sto sam rekla za Mesine “Tisine” je obrnuto za Murakamija. Apsolutno ne poredim njih dvojicu, jer se ne mogu porediti, nego samo vrline i nedostatke te dvije knjige.

Kod “Tisine” mi je nedostajalo radnje, u ovoj knjizi je to sasvim ispunjeno, samom cinjenicom da me knjiga konstantno vukla sebi, da je citam, sve vise i vise, pa cak i da razmisljam o njoj dok pravim rucak ili nesto drugo. Ovo je prva knjiga koju sam zeljela i u tramvaju da citam, a to sam mogla iz razloga sto ne zahtijeva veliku koncentraciju kao Mesine knjige, koje traze da svaku rijec dobro promotris, da bi shvatio smisao.

Ova knjiga je lagana, citljiva, zanimljiva, ali nedostaje psihickih opisa licnosti, opisa karaktera, pa i njihovih opisa kako izgledaju. Ukratko, opisi su jako siromasni, sve se svodi na zamisljanje samog citaoca, i to je jos jedna od razlika u odnosu na Mesine “Tisine”.

Ali knjigu svakako preporucujem, zanimljiva tema, zanimljiv odabir pisanja o istoj, zanimljiva poenta, a sam kraj ostavlja nejasan, tako da moj prijatelj i ja imamo totalno razlicite verzije kraja, a ocito je to i bio smisao, ili, kako ja kazem, on sam nije mogao smisliti dobar kraj pa je to sve podvukao pod nekim velom skrivenosti, nek ljudi na kraju misle sto zele.

Ja licno nisam pobornik toga, mada mnogi to vole, ali moje misljenje je, ako si vec napisao knjigu od nekih 300 stranica, de je i zavrsi kako treba, bez mogucnosti nagadjanja sta se zapravo desilo.

Malo mi je smetalo u ovoj knjizi sto je previse detaljisao svaki cin, u smislu isao je u restoran taj i taj, jeo to i to, kad je pojeo prvi zalogaj pomislio je to, onda je uzeo drugi zalogaj, i tako dok on pojede cijelu porciju, mene iznervira, jer mislim da nema potrebe za tolikim detaljisanjem, no dobro. To je moje misljenje. Takodjer mi je smetala ta doza perverznosti, za koju smatram da nije potrebna u knjigama, ja bar to ne volim, ali to je takodjer moje misljenje.

U svakom slucaju, za knjigu mogu reci da je dobra, i da sam zbog nje dobila zelju da citam i druge njegove knjige, stoga, preporucujem!